Pistol Pit...

"My life," Maravich once said, "had no meaning at all. With everything I tried, I found only brief interludes of satisfaction. It was like what my whole life had been about, my whole basketball career, all of it. I found brief interludes of ego satisfaction. "There is nothing wrong with dedication and goals, but if you focus on yourself, all the lights fade away and you become a fleeting moment in life. I lived my life one way for 35 years, for me. And then the focus came in on what I really was."

Ovo je comment

Yeah.
Yo.
Yeah.
Check it.

So this is more like a comment to frees post. Motherfucker knows his shit, yo. He be representing. Yo. Keeps it real.

Anyhoo, I wanna know what he meant by " sadrži u sebi koren, klicu, seme budućeg zla", yo?

For real, yo, I think hip hop is amazing. As I said, check my main man RZA... He be for real yo. His artistry is real!


Anyway reason for this post is something different.
Some of you might know my love for Toronto Raptors. They've been well known for their fucked up management. Truth be told, like many other NBA ballclubs. But they really have had some screwups. We picked Raffael Arajo (or something) instead of Andre I. We took Joey Graham instead of Danny Grenger who is killing in Indiana. But this is just start. We fucking traded Vince Carter, the faggot, for no one. Really, no one. Then let TMac go for free. D Marsh as well. I mean so much stuff. Anyway, there were some good move there too. But the point is we seem to have employeed GM of last year, one Brian Colangelo, architect of what is one of the funnest, bestestest teams in NBA... the phoenix suns. This is ... I mean amazing. Watch out. We are comming back strong and wez gonna be in finals soon.

And, we all know Big B zgonna be bringing the house down with some old style old time rhyme busting out of air canada centar yo

Can you get banned from your own blog?

Molim te, čekiću, nemoj da ih povrediš!!

Priča počinje negde početkom devedesetih, kada sam ja bar počeo da nabavljam (u ostrašćenom dečačkom napaljenju enbiej basketom) videokasete Fox Sporta. Prvo, tu je bila Biblija (Come Fly With Me) koju su svi gledali pred treninge. Zatim, ako se ne varam, Awesome Endings, gde smo prvi put videli Doktor Džeja, Mikana, Rasela i ekipu suviše daleku da bi nam nešto značila. Najinteresantnije su bile ipak kasete o šampionskim sezonama Lejkersa i, kasnije, Pistonsa. Ovaj uvod nije bez veze sa kolegom blogerom čiju sliku velikodušno prilažemo. Elem, kaseta iz 1990. koja se zvala Pure Pistons, o šampionskoj postavi Detroita, sadrži u sebi koren, klicu, seme budućeg zla. Reč je, naravno, o hip hopu. Mogli smo videti kako igrači neslavne ekipe iz nesrećnog Detroita slave na kamionu i otpozdravljaju amerikanskoj radničkoj klasi, a sa ozvučenja zaglušujuće bubnja preteča Džeja Ramadanovskog. Can't touch this! Kao, kent tač pehar koji drže Džon Seli i Bil Lejmbir. Na mala vrata, uvijeno u šalvare i zlatne košulje, ušao je prvi atom hipahopa tako u priču koja će prerasti u svojevrsni marketinško ideološki brak, mešavinu političke (ne)korektnosti, blaxploitation-a i jednostavne potrebe. Mnogo pre nego što će Alen Ajverson izdavati zabranjene albume u kojima kida bičarke, pre nego što će Šakil uploviti u Grandove vode, pre nego što će Džej Zi krunisati ovu srećnu zajednicom kupovinom Netsa... Ovaj momak je sve započeo. Em Si Hamer! Postoji još jedan povod za ovaj post, koji bi trebalo da bude uvod u širu sociološko - fenomenološku raspravu o odnosu košarke i hip hopa. Naime, kolega Čekić takođe ima blog, na ovom mestu. Svašta se od početka devedesetih desilo, a šta se desilo sa Čekićem, pročitaćete sami... Iz prve ruke!

jaaaooooooo

nastavljajuci prethodnu temu
jaaaaaooo kako je sladak:

Da li se sećate italijanske zvezde Karltona Majersa?

Goran odličan!

U danu kada je jedan od (potencijalno) najboljih igrača sveta u poslednjih 15 godina, Peni Hardavej, dobio otkaz (videti pod Harold Miner), Goran je pružio jož jednu nezaboravnu partiju. U pobedi svog tima na uvek neugodnom gostovanju razgoropađenim Kingsima, doneo je ključnu prevagu pod svojim košem. Filipovićevih 20 skokova su rekord, a vredi pomenuti i da ih je sve ostvario u trećoj četvrtini, kada su Grizlisi definitivno slomljeni. Pau Gasol je bio prvi strelac susreta sa 22 poena, dok je naš mladi as dodao 12. U Sakramentu bolji od ostalih jedino Majk Bibi sa 44 poena. Uskoro opširnije...

Subota uvece

DZO je izlazio na sedmom. AJK na devetom. Dok su bili u liftu, AJK se popeo na prste, blago se oslanjajuci ledjima o zid. U tom polozaju bio je visi od DZOA taman toliko da moze da vidi kako DZO i dalje nije izgubio kosu na temenu. Lift je stao. AJK je dlanom protrljao potiljak. Laku noc, rekao je AJK. Vidimo se sutra, rekao je DZO.

DZO
Nije voleo vecere sa ljudima koje je jedva poznavao i osecao je umor. Danas je odgledao sva takmicenja. Andre I, taj je svasta radio, ali ipak je trebalo ono zakucavanje ostaviti za finale. Setio se Spada, svi su se veceras setili Spada. Nejt ipak nije Spad. Fini momak, pomislio je, ali to nije to. Dok su se vracali u hotel, AJK mu je ponudio Nejta i jos nekoga za Prinsa. Nasmejao se tome sad dok je prao zube, nije hteo da uvredi AJKA.

AJK
U toku veceri je kaziprstom probusio rupu u levom dzepu pantalona i jos uvek je lupkao prstom po butini. Beleznicu je zaboravio negde usput. Treba da se naviknem da zapisujem stvari, rekao je sebi pred put. U beleznici je tokom dana nabacao vise imena. Pokusavao je da se seti sta je sve napisao. Andre I bi nam dobro dosao, posebno sad kad je Dzerom suspendovan, i jos neka solidna trojka koja ulazi pod kos. Ron bi bio idealan, ali to je gotovo, ili mozda i ne, decko je luckast. O Artestu je razmisljao kao o propustenoj sansi. DZO me malo nervira sa tim svojim ponasanjem, kao da me ne shvata ozbiljno.

DZO
Prijalo mu je da lezi. Ukljucio je TV. Na lokalnom sportskom kanalu su spekulisali o razmenama igraca izmedju NBA timova. DZO nije bio posebno zainteresovan. Mozda malo za neke igrace koji trenutno nisu u ponudi. Komentatori su pominjali trejd izmedju Bostona i Minesote. Njihov dijalog je tekao ovako nekako:
- Minesota je tim kome bi dobro dosla kompletna promena igrackog personala, ukljucujuci odlazak Garneta.
- Tako se cini. Vulvsi verovatno nece napraviti nista znacajno u sledecih 10 godina, i mogli bi da rade na osvezavanju tima i dovodjenju novih igraca oko kojih ce se graditi tim.
- S druge strane, Boston je u slicnoj poziciji i ovaj trejd je samo ozivljavanje sezone koja se zavrsila jos negde u decembru. Mislim da bi za oba tima bilo najbolje da renoviranje pocnu od vrha.
- Sta mislis o Polu Pirsu u petorci Toronta? Bez Rouza, tamo ima prostora za strelca-veterana koji ce pomoci Krisu Bosu da vodi ovaj tim? Sem toga, i Toronto i Pirs bi mogli da pronadju motivaciju u svemu tome...
- Ne zvuci lose, problem je samo Pirsov nedostatak pobednickog duha, koji je sistematski unistavan godinama provedenim u Bostonu.
- Tja...

AJK
Pirs - on je ok, pomislio je, ali oko je bacio na Stivija, ni sam nije znao da objasni sebi zasto. Kad li je pocela ova emisija, pitao se. Nadao se da nije propustio puno, ima tu materijala za razmisljanje.
- Kad smo kod Minesote, primetio si kako je puno timova kojima je ocajnicki potreban neki boost? Kladim se da bi pola lige dalo svoje lidere za igrace koji ce doneti svezu krv i motivaciju ekipi...
- Da, malo je timova koji su pre sezone imali jasnu viziju ekipe
- Mislim da bi Klipersi trebalo malo da pojacaju reket i malo vise spoljnu liniju, tek tako, da ovo sto sad rade potraje jos neku sezonu.
- Vin Bejker, secas se tog momka, on je sad sa njima.
- Mislio sam na prava pojacanja, nesto kao Derek Fiser, jer Semu ce pre ili kasnije dosaditi bavljenje ovom ekipom. Mozda i jedan bekap centar da odmori Kamana, nesto kao Kolins iz Netsa.
- Netsima on ne treba?
- Nisam siguran, ali rekao bih.

DZO
Sezona u kojoj Atlantik ne bude najgora divizija ce biti sezona za pamcenje, razmisljao je. Vec je dremao. Andre I je skroz OK, mogli bi da damo MekDajsa za njega, MekDajsa i Kejta. Hmmm... ipak je previse.
- Filadelfija pokusava da stvori tim za vise od jedne sezone.
- Slazem se, ne verujem da ce hteti bilo koga da prodaju, sem mozda Vebera, ipak se ne moze pouzdati u njegove clanke...
- Ali 10 skokova po mecu ove sezone... Ipak oni tamo grade nesto.
- Isto bih rekao i za Klivlend, ali ne bih imao nista protiv da tamo vidim jednog sutera, tipa Peje... Znam, znam... Ipak mislim da Leri Bird nece imati dovoljno nerava, to je ipak bio trejd koji je prvenstveno trebalo da donese oslobadjanje od Rona, Leri je sigurno rekao "Daj da ga damo za nekog koga cemo posle menjati"...
- Imas pravo, Klivlend ima puno otvorenih suteva ove sezone.
- Cikagu ne ide, ali mislim da ne treba da diraju nista.
- Uh, ipak bih rekao da im treba snaga u reketu.
- Mislis na Kenjona Martina? Ne znam bas...
- On mi deluje kao neko ko bi mogao da se bori u Centralnoj.
- Zek Rendolf?
- Ne.

AJK
Nikad se nije osecao budnijim. Gomile uglavnom nepovezanih misli su mu prolazile glavom. Trebalo je dodati snagu i njihovom reketu. Veber, kako se njega nisam setio, prekorevao je sebe. Naslonio se na ogradu terase i gledao u noc. Male crvene i zute tacke su se kretale u mraku. Svi negde zure, pomislio je.
- Mada, Portlandu je potrebno bilo sta...
- Tako nekako, ali cini se da su od ovog tima i vlasnici digli ruke, zaobidjimo ih.
- Sve vreme izbegavamo, ali Majami...
- Da, recimo da treba da zamisle da je sad jun 2005, mislim na igrace kojima raspolazu.
- Prica se da je Njujork zainteresovan za Antoana... Dzejson bi mogao da zavrsi u nekom Atlantik timu, mislim da tu ima mesta...
AJK se vratio pred ekran. Malo ga je iznervirala lakoca kojom informacije cure iz njegove kancelarije. Dzejson bi mogao da zavrsi i kod nas, pomislio je.
- Hornetsi treba da sacuvaju Bajrona Skota.
- Da, dobar primer izgradnje posrnule ekipe. Kris Pol mi se svidja, i malo me sve podseca na Bulse iz prosle sezone. Samo da ne zabrljaju sa dovodjenjem nekog ko ce izmeniti timsku hemiju.
- Mislis na Odoma? Prica se da ga Lejkersi pustaju.
- Njujorku bi dobro doslo nisko krilo.

DZO
Zabavno je gledati Lejkerse ove sezone, podsecaju na begunca iz zatvora koji zna da ce biti uhvacen, ali uziva do kraja u trenucima slobode. Tamo u Pacifickoj svima je zabavno. Sakramento, to je jedan haos, ali mogli bi da postanu dobri do aprila. DZO je pogledao na sat i promenio kanal. Pocela je epizoda njegove omiljene serije "Ed". Mozda ce se ovaj put Ed i Kerol smuvati, pomislio je.

AJK
Mozda cu morati da otpustim Lerija, pomislio je, on se nece uklopiti u sve ono sto zelim. Bio je jako uzbudjen, tri petorke su mu bile na umu: Marberi, Frensis, Voker, Veber i Dzejms. Hej, Dzejmsa smo suspendovali. Nema veze. Marberi, Frensis, Voker, Veber i Odom. Trcacemo i sutirati, Antoan ce u odbrani igrati centra. Igraci ce biti motivisani i nizati pobede. A tek ovo Marberi, Frensis, Voker, Veber i Garnet. Hej, covece...
- Sijetl neocekivano posrce, ali verujem da treba da zadrze sve mlade igrace. Mozda bi ih trejd Luisa ili Alena jos vise dotukao. Prica se da je Beron nezadovoljan u Oklendu. Alen za Dejvisa?
- Ne verujem, sem kao sok-terapija. I jedni i drugi su ocajni, ali nista od toga.
- Denver ima neobicnu sezonu i mnostvo potencijalnih trejdova. Sva je prilika da Martin ide, ionako mi se uvek cinio kao istocni tip igraca.
- Cela divizija je prica za sebe. Mozda jedino Juta ne mora da pravi planove. Ne deluje tako, ali mislim da su u usponu.
- Nismo pomenuli San Antonio?
- Hej, sta za njih? Imaju neki skandal? Pop u striptiz baru?
Iskljucio je TV i seo na krevet. Moram da se smirim. Prva stvar sutra ujutru: nazvati Lerija i reci mu za Stivija. Ako prezivi, idemo dalje.

akcija

U duhu opstedolazecih praznika a i kao realizacija najavljivanih akcija ovog bloga, PodNoktima vam nudi nudi novu nagradnu igru.....

Nagradna igra
Donosimo vam prvu a ujedno i najvecu na ovim prostorima blogersku nagradnu igru... Spari pa PriJavi....

Dakle vas zadatak je da uparite junake odavde sa sledecim-muchly-talkded-about-in-recent-posts imenima:
1 Pedja = ?
2 Radman = ?
3 Darko = ?
4 Rebraca = ?
5 Jaric = ?
6 Krstic = ?
7 Pavlovic = ? [moj favorit ovih dana, mislim da ima nesto od Fil potencijala u sebi, zar ne?]
8 Vlade = ?

Najvise pogodjenih parova ce vam doneti i prestiznu nagradu o kojoj ce biti kasnije reci.
U slucaju izjednacenog rezultata, racunace se i dodatna 2 para:
9 Igor Kokoskov = ?
10 Aleksandar Dzikic = ?

Dakle, dosli smo i do pravog razloga zasto ovo radimo - nagrada!!!!

Dobri pobednik ce osvojiti ......

Tokom nase (comming) akcije PodNoktima Bira Srpsku reprezentaciju vas glas ce se bodovati DVOSTRUKO! To vam moze dati previse moci (sa obzirom na broj glasova koji ocekujemo) ali pobednik ove igre ce imati nase potpuno poverenje.



----

Takodje ovom prilikom jos jednom zelim da zahvalim ftu i dbu za odlican rad i doprinos ovoj ideje dok ja obivam na drugom mestu u drugom vremenu paralelno van vasih pogleda bez pulsa prazan usamljen sa dva svetlece oko koja me opkruzuju po cijeli dan kao neko cudoviste koje dise (aaaaaaaahhhhhhh) glasno sve glasnije u mojoj svesti se ne nalazi samo njegova zastrasujuce ispravno i uvek tacna logika onnnn uvek sve zna i ja gresim onnn je uvek upravu a ja ne umem .........................................................
dakle momci massive respek

Franbury ponovo ceo!

U trenutku kada prave zvezde postaju padalice - bljesnu na nekoliko sekundi, možda najviše jednu sezonu, a onda nestaju - u godini u kojoj je CZV uzela Kup, u godini u kojoj je Harold Majner započeo novi posao, genijalni Ajzeja Tomas je, uživevši se u ulogu genetičara, zlog demijurga košarkaške igre, ostvario svoju najluđu zamisao. Sastavio je Franberija!

Iako smo mi koji koliko toliko pratimo amerikansku košarku već prilično oguglali na učestana džoranja, imali smo par lokalpatriotskih uzbuđenja ovih meseci. Ponositi vlasnik prstena, Darko LordOfDaRing, prešao je u prokleti Orlando (Videti pod Nick Anderson), Vladimir Banana Radmanović je prešao u Srpske Kliperse, a o Peji smo već dovoljno pisali. Ipak, ma koliko našoj maloj zemlji ovakve menjaže značile, one su ništavne prema poslednjoj akciji Lorda Tomasa, istinskog šoumena koji nam svima pokazuje kako se uživa u svom poslu i još ponečemu. Franberi postaje simbol današnje lige, natkošarkaš, mitsko biće koje će nam pokazati pravce daljeg razvoja Igre. Ako je Džordan suštinski dvodimenzionalnoj igri dodao treću dimenziju, ovo biće će igru prebaciti u hiperprostor.Dok nije (ponovo) sastavljen, preciznošću brazilskog plastičnog hirurga, Franberi je, prognan iz Raja zbog grehova o kojima ćemo kasnije pisati, osuđen na potucanje po Ligi. Nije to bilo neko posebno potucanje, bivali smo svedocima mnogo spektakularnijih golgota, ali Štern je, u jarosnom besu svom, dodatno kaznio Franberija, najstrašnijom od svih kletvi: podelio ga je.

Ovaj period Franberijevog lutanja Ligom svima nam je poznat. Jedno vreme su obe polovine, ili pravi Franberi i njegov doppelgangger, kako hoćete, igrali relativno blizu jedan drugog. Jedna polovina je vodila tada očajnu ekipu Finiksa, dok je druga strahovito zakucavala po Hjustonu, bivala nazivana Franšizom i sličnim posprdnim imenima. Dođavola, nije se mogao izbeći ni međusobni susret. Ipak, krajnjom obazrivošću trenera, pomoćnog osoblja i Komiteta za Bezbednost i Urgentna Pitanja Lige (SULPC), najgore je izbegnuto. Poznato je šta se dešava kada se spoje polovi akumulatora ili, još gore, priključka za struju u zidu. Iz istog razloga u filmovima "Povratak u budućnost" Majkl Džej Foks ne sme da vidi samog sebe u drugom vremenu. Kontinuum je u pitanju! Efekti direktnog kontakta, igre jedan-na-jedan, onog po čemu je Franberi bio najpoznatiji, bili bi pogubni. Zato su svi pazili da se nikada ne čuvaju, ne fauliraju, ne dodiruju, po mogućstvu čak i ne vide. Nije bilo lako, ali Franberiju je bilo najteže. Ma kako savršeno bili razdvojeni, delovi ipak nisu bili isti. Dok je zapadniji deo više cenio umetnost driblinga i šuta sa distance, hjustonski alterego je imao veću sklonost ka atraktivnim zakucavanjima, fizičkim zadovoljstvima... U čestim sukobima Hjustona i Finiksa, Franberi je bio na ivici pucanja. Napor održavanja dva tela na istom parketu bio je neuporedivo veći nego inače. Borba sa samim sobom se odvijala sa bolnom žestinom.

Sve se to unekoliko promenilo kada je pola Franberija prešlo u Njujork. Niko tada nije ni slutio paklenu zamisao GM Tomasa. Spolja, sve je delovalo kao običan pokušaj da se napravi senzacija, pomeri ukleta ekipa Patrika Juinga iz mrtvih, dobije na publicitetu... Međusobni susreti su svedeni na samo dva godišnje i cela stvar je polako počela da pada u zaborav. Do novog trejda. Soul Trade, rekli bi Hipnotiksi.

Sada već, stvari su mnogo jasnije: ponor Tomasove ideje gleda u nas dok mi zjapimo u njega. Koliko smo naivni bili. Košarkaška igra nije preterano komplikovana, ali podleže nekim osnovnim zakonima fizike i psihe. Mehanika igra ključnu ulogu u celom procesu. Bez poznavanja osnova fizike krutog tela, kinematike u tri dimenzije i dinamike tela poput lopte, ne može se percipirati Igra. Postoje, međutim i mnogo mračnije sile, o kojima retki smeju da govore, a još su ređi oni koji ih, makar površno, poznaju. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati pravi poznavaoci Mračne Sile. Ovim postupkom Tomas nam je svima nedvosmisleno stavio do znanja da je jedan od njih. O događajima koji su direktna posledica dejstva čistih mračnih sila može se naći pregršt, doduše šturih i posrednih, dokaza. Od druge tri titule Čikaga, preko izopštavanja Harolda Majnera iz Lige, sabotaže Šona Kempa, pa do najbezobzirnijih i najočiglednijih primera umešanosti Nečastivog: zakucavanja Spada Veba (kasnije je ovaj događaj minimiziran jer su tada bili najflagrantije poništeni zakoni fizike)... Konačan spisak ćemo možda kasnije objaviti... ne bih da se udaljavam od teme, koja je jedna i jedina - Franberi.

Tomas zna, a i ceo svet će uskoro videti, zašto su poređenja sa tandemom Pistonsa Dumars-Tomas smešna. Zato ih Tomas namerno sam i podvaljuje. Pokušava da skrene pažnju sa suštine. Rezultate ćemo videti uskoro. Kada ovaj igrač, rastavljen ko zna kada, ponovo sklopljen i zavaren, izađe na teren, niko neće videti da mu podršku pružaju još samo trojica na parketu. Protivnici će padati, Njujork će rasti. Zapamtimo ovaj dan, jer danas je četvrtak, a četvrtkom je sve moguće...

Goran Filipović

Nezadovoljni statusom (Darko, Rebraca, Macijukas), igrama (Jaric, Radmanovic) ili, jednostavno, izgledom (Peja, Krstic) naših pripadnika NBA lige, ovom prilikom odlučujemo da stvorimo domaćeg igrača koji bi nam bio po meri. Neće to biti neki nafurani superstar, ali neće biti ni prangijaš. Imaće sve karakteristike jednog (pravog) igrača, odnosno onaj minimalni skup informacija koji nam stvara u mozgu predstavu o NBA igraču.

Proces ne može biti preterano ubrzan, nemojmo se zavaravati... Ne stvara se NBA igrač preko noći! Ali, ubrzanje će svejedno biti veliko. Pa da krenemo. Odmotajmo život ovog srećnog momka:

Naš momak se zove Goran Filipović, ponikao je u Beovuku, kalio se u juniorima FMP-a, na njega je bacila oko Zvezda, ipak kako nisu mogli da mu garantuju veću minutažu, odlučuje se za tadašnji Mornar iz Budve (ili Bara, svejedno), nakon zapažene sezone (17.4 ppg, 6.2 rpg, asistencije se u CG ne broje). Prelazi u Partizan, navlači gnev navijača CZ, ali pod Duškom Vujoševićem razvija dobar skok šut i nabacuje malo mase, sada je već trojka, sa svojih 2.08, neki bi rekli idealne košarkaške dimenzije, sa lakoćom poentira u reketu a povećanjem range-a na 6 metara dodaje novu dimenziju svojoj igri, poziv na draft je morao uslediti, ne preterano visoko, ali tu negde, na sredini prve runde, u tom prostoru rezervisanom za Projects, lude juros nepoznanice, i stiže Fil, kako ga već zovu, u Memfis, tu je Gasol, pa Džej Vil, zajebavaju ga, Filu je svejedno, puno radi, brije glavu, ne žali se, skuplja lopte, piša krv, ne tetovira se, radi naporno na mišićima, treba mu još bar 6-7 kila, nabacuje ih, 160 iz benča, radi na šutu, diže malo putanju, Džej Vil ga zajebava, pogađa ga loptama u glavu, Fildazntker, fura dalje, ima cilj, uspeti u najjačoj ligi, slabo izlazi, nije se baš meltovao, ali radi kao konj, minutaža polako raste, igra sa Gasolom, ubacuje sa kapice njegove povratne pasove koji su sve češći, DžejVil ga više ne zajebava, matori Hjubi Braun ga ceni, ceni tog Juroa kome nije teško da stalno radi nove stvari, da uči satima poluhorog levom rukom, kome nije teško da pre odlaska sa treninga uvek veže deset slobodnih bacanja, igra Fil sve više i više, ulazi i dalje sa klupe, ali minuti rastu, prosek poena raste, polako, statistički, ali disperzija je minimalna, hi deliverz, skače u odbrani, pojavljuju se i lude statistike "Memphis has never been outrebounded this season when Fil played 30+ mins" i slično, mediji ga vole, ne priča puno, radi, skače, rešava svoju prvu utakmicu pomalo srećnim šutem o tablu sa vrha kapice, posle finte telom, zvezda je rođena, dobro, možda ne baš zvezda, ali počinju da ga zovu Big Time Fil, porede ga sa Orijem, poređenja su preterana, ali nema veze, Goran igra, ustaljuje se u prvoj petorci, nastavlja da bude konzistentan, isporučuje već preko 17 poena po utakmici, pominje se dominantan par pod košem Pau - Fil, pominje se, istina nekako stidljivo, i olstar, Fila vole saigrači.

Kevin Willis: "I like this kid, he reminds me of Dirk Nowitzky when he was just beginning maybe... He's tough, don't seem very euro to me. Has a lot of room for improvement, though."

Scottie Pippen: "This guy's awesome, he's just so quiet and he gets the job done. I've seen him shut down opponents at nights, but then loose it against smaller guys like Tayshaun Prince or Jefferson. He has a very nice midrange jumper."

Steve Kerr: "The guy comes from a vicious family, his parents were apparently famous criminals back in europe, so it's just great to see him here, in the U.S. performing like an American. Makes you feel kinda proud to give a chance to a guy like that and to see how grateful he is, just to be here, in this country, to be with us, to contribute..." (microphone stripped from his hands)

Jamaal Mashburn: "I knew his sister... wow... that was one hot chick, maaan, I tell you! But Fil, he's just so confident, he tries and finds the ways to kill you on both sides of the court. I'd definitely pick him over any other Euro, exept for Dirk and, maybe Peja."

Scott Pollard: "I'll tell you a story. I think that story pretty much sums it up. We were playing Memphis and Jamaal (Tinsley) fired from downtown. I saw he was gonna miss, so I ran from the three point line, where I was standing, stumbled a few times, pulled a couple of elbows and somehow managed to get the offensive rebound, getting behind Gassol and Fil. My grip was just too weak and the ball slipped from my hands, falling right into Fil's arms. He just smiled, maaan, I'll remember that smile, and he gave me the ball, though he made it look like a turnover, he just offered me the ball on a silver plate, ya know what I mean, it was just a fraction of a second, but I understood, I knew. I took the ball and then he whispered. "There, you deserved it." What he meant was that it would not be fair for him to take advantage of an accident, since I made all the effort to get to the damn ball." I took the ball, made a dribble, just to realize that the ball was no longer in my hands. Fil made a steal and went off for a jam. That's like Fil, man. D'you get it?"

Byron Scott: "Fil's presence is certainly been a major factor for the environment and for the community in Memphis. I could never enphasize his impact enough. The franchise will benefit from his efforts."

Harold Miner: "I like the guy... he's got that something that separates the men from the boys. I just hope he doesn't make any mistakes, if you know what I mean. I' ve made some mistakes, but I'm fine now, really."

Isiah Thomas: "This is not a guy we would want to have around. The New York Knicks now have a solid foundation, something to build around, and I just don't see this european banger fittin'in. I'm sorry. This conference is over!"

Dragan Šakota: "Još je rano govoriti o spiskovima. Kao što sam već rekao, osnovni kriterijum je da neko želi da igra za reprezentaciju. Sve igrače iz Amerike sigurno nećemo zvati, ali ono što sada mogu da obećam to je da ćemo obaviti razgovore sa Peđom i Goranom. Kako? Ne... ha, ha, ha, naravno! Naravno. Mislio sam na Filipovića."

U sredu je Memfis izgubio od Indijane, 102-98, međutim ono što naše ljude verovatno najviše zanima su učinci naših igrača, našeg Peđe i našeg Gorana. Iako je Peđina ekipa odnela prevagu u finišu, ostao je utisak da je Goran ili, kako ga ovde zovu Fil, bio bolji. Iako je direktan duel izostao (Gorana je čuvao Scott Pollard, dok su se na Pedji svi izređali) Goran je imao više skokova (čak 13, nasuprot Peđinih 5), manje poena (15, Peđa 22) ali i čak 7 ukradenih lopti (Peđa samo 1 i čak 6 izgubljenih). Poslednja ukradena lopta je čak umalo rešila pobednika. Biće interesantno na kraju sezone pošto našem asu ističe ugovor.

Ubiće me Harpli Džarpli...

što ovako sipam postove, ali morao sam. Našao sam meni jako simpatičan (pomalo i tužan) način kako kolege iz Britanije rešavaju Human Resources probleme... Dakle:

We have a advanced-level basketball game every Monday at 9:15pm in Wimbledon, and need a few more players.

It's full-court at a fantastic sports hall, and it's a good level friendly game.

We regularly get together for various social events.

Are you aged between 18 and 35? Have you played of lot of team basketball before? Would you like to come and play at our basketball game?

Please reply with your name, age, mobile, and e-mail.

Ko ne veruje, evo...

Šakota počeo da osvaja trofeje...

i meni kao grobaru ostaje samo da se nadam da će nastaviti i sa Nacionalnim Timom (što bi rekao Tijanić). U međuvremenu odgovaram na pitanje sa ove strane i glasam , naravno, za Žareta Paspalja, našeg najboljeg igrača svih remena. Nikosu zato objavljujemo sliku.
Počinjemo i sa eliminacijama sa priprema reprezentacije.
Na slovo, na slovo... J.
Kao...
Jeretin!

And if I die before I wake...

I pray the Lord my soul to take...

Yessss! Success!

Ovo bi kao košarkaški Blog trebalo da tretira neke od problema / događaja koji su se desili u poslednjih nekoliko dana, a kako smo i ja i Harpli prilično zauzeti, ja ću iskoristiti ovaj vikend da nabacam nekoliko opservacija.

Dobili smo selektora. Kada je Duda Ivković suviše mator, kada Boža Maljković neće iz principa da radi sa bagrom, kada se Željko vrti po sajtovima poput kobajagrande i kada je Pešić iz sasvim razumljivih razloga izabrao život, doveden je Šakota. Ne znam. Nisam gledao puno utakmica koje je vodio, ali pamtim, iako sam bio klinac, kada je uzeo kup sa IMT-om, nekom vrstom basketaškog Rada. Igrali su, čini mi se, Koprivica, Dragutinovic i... do đavola, ne mogu da se setim! Molim vas, ako neko može da se seti te postave, neka mi javi. Uglavnom, sećam se da je u ligi u kojoj su igrali Kukoč, Paspalj i ekipa, uzeti Kup bila opasa stvar. Uvek sam cenio likove koji prave igrače, iako znam da obično nisu za velike timove i reprezentacije (čitaj: Dule, Moka...). Ajde, videćemo.

Iskoristiću priliku i svoje pravo kao jednog od admina ovog bloga da zabranim učešće na pripremama reprezentacije nekolicini igrača, ali još je rano za tako nešto.

Gledam koliko stižem novogodišnju ligu i moram priznati da sam zgrožen. Hrvatske i Slovenačke ekipe zaista ni na šta ne liče, FMP nije loš, imaju dobrog i pametnog trenera, HF sam gledao par puta ali uvek protiv mnogo slabijih ekipa, Partizan i CZ su ekipe prangijaša, nešto kao Sakramento danas, Vojvodina nije loša. Bilo bi super kad bi Milo opet bio u fazonu da pukne nekoliko miliona eura na asket, kao pre nekoliko godina. Elem, da skratim, oslanjanje na domaću ligu bi bilo dosta zabavno.

Pukli smo derbi.

FreeDarko, Darko je slobodan, prešao je u Orlando i možete naći gomile internet materijala na tu temu, mahom sprdnje. Meni se Darko svideo u onih nekoliko desetina minuta što mu je kobajagrande dao da igra. Drage kolege! Pa pogledajte malo oko sebe, basket je nikad gori. Nema više zvezda! Igraju likovi poput Denija Fortsona! Vule „Rispek“ Avdalović je maltene MVP španske lige koja je, kao, najjača u Evropi! Pa danas bi Georgi Glučkov davao 45 poena u bilo kom klubu u toj istoj Evropi. MVP Evrolige je Miloje, koga volim, kao lika, ali... molim vas. Stanje je strašno i u tom kontekstu treba gledati Darka, a on nije najgori. Kupujmo domaće! Napred Darko. Biće dobro.

Mala anketa za sve goste. Žarko Paspalj ili Nikos Galis? I zašto?

mj

http://ramurao.bol.ucla.edu/jordan.htm

slika

kolega ft mi je poslao link, zasluzuje da se ovekoveci i na domacem blogu
sa i heart kg

molim vas (mozda treba da prestanem sa mnozinom):

from: http://en.wikipedia.org/wiki/Eddie_Vedder

"Things [Pearl Jam band members meeting] went well and, with the addition of Dave Krusen on drums, Mookie Blaylock was formed. However, the issue of naming a band after the then NJ Nets point guard raised problems, and the band was renamed Pearl Jam (after Eddie's aunt Pearl and her special jam, which used peyote as an ingredient). Keeping Blaylock in mind the band decided to honor him by using his number as the title of their debut album."

Mookie mothafuckin cocksuckin Blaylock, koga sam gledao uzivo u NBA tekmi, i to iz 10 reda. Igrao je mnogo dobro, imao je tako mekan sut i secam se da sam razmisljao ali bi ovaj punio na obicnom.

Znaci, Pearl Jam je porastao u mojim ocima.

OVO NIJE BASKET POST, OVO CAK NIJE NI POST!

Ladno mi se svidja At The DriveIn. ALi vec duze vreme. Medjutim zahvaljujuci blagodatima mule sada imam citavu diskografiju. Ima nesto nezahvalno u skidanju muzike na takav nacin. Za mesec dana zavrsis sa zivotnim delima joni mitcher, seely, at the drive in, pearl jama, rootsa (prva 2 albuma su pristojna), ms dynamite (poneka srceparajuca pesma, ali je tresh zesci), wutanga i rza i gza (zaista su dobri, narocito rza i gza, najomiljeniji reperi i naravno onaj legendarni wutang album dupli... kako li se zove)... Potom jos gomilu besto ofova... Jednotavno izbgubim mogucnost da procesujem svu tu mahom genijalnu muziku. Pri tome sam zaradio i viruscinu, pa sam to iskoristio kao motivaciju da neskidam vise muzike, nego da je malo sada i konzumiram. At The DriveIn sam gledao u Torontu neznajuci sta su. Poslednja 2 albuma su im odlicna. Ono na pocetku mi je previse raw. Joni mitchel (ogromni crnac i 60ih) mi je super zvucala u jednom od 123213 albuma koje sam skinuo. Mislim prilicno sam odusevljen njom i za sada me vise privlaci mogucnost da ispadne nesto jebeno dobro, nego da li je to zaista tako. Preciousness of illusion...

Peja prešao u Indijanu, zemlju košarke, Istočnu obalu, grad Redžija Milera i, poslednjih godina, Larija Birda. U suprotnom smeru otišao je Ron Artest, bad boy ove decenije, mada to danas nekako glupo zvuči. Ono što je sigurno, to je da je proces razgradnje legendarne ekipe Kingsa ovim završen. Poslednji član sjajne petorke Sakramenta i definitivno označava kraj one ekipe koju je neobično veliki broj naših ljudi voleo ne toliko zbog Divca i Peje, koliko zbog freestyling igre, koja je podsećala više na Dudine SFRJ kaznene ekspedicije sa Kukočem i Paspaljem nego na kasnije Željkove vojnike i smarače. Iako bi se moglo diskutovati dugo o tome, Kingsi su pre 5-6 godina, zapravo do trojke Big Bob Horija, koju je Džarpli već pomenuo, bili tim koji je igrao ubedljivo najlepši basket u Americi. I, dok ćemo se svi složiti da je proces razgradnje okončan pomenutim trejdom pre nekoliko dana, interesantno je naći koren raspada, inicijalnu klicu potonjih neuspeha. Da li je to povratak Vebera u sred plejofa one nesrećne godine, kada je Peja bio jedan od najboljih igrača lige i, čini mi se, drugi strelac cele NBA? Peja se tada povukao, prepustio lidersku poziciju nesrećnom Krisu, umesto da ga svojim kanonadama prisili da ga prihvati kao boljeg od sebe. Te sezone Peja jeste nesumnjivo bio bolji igrač. Ili je to čuveni trejd Bibi za Džej-Vila, koji je trebalo da ekipi iz Kalifornije donese stabilnost, a doneo joj je plejmejkera psihopatu u nastajanju, momka koji će igrati dobro svake sezone u kojoj mu ističe ugovor? Ili je jednostavno u pitanju nikad dovoljno ispljuvani osvedočeni gubitnik Rik Adelman, čovek zastrašujućeg izgleda šofera/silovatelja dečaka? Adelmanova strategija i vođenje tima Kingsa je, ako ništa drugo, bila verna njegovim principima, koje nikada nije menjao. Kao i dok je vodio jedan od, po mom skromnom mišljenju, najtalentovanijih NBA timova svih vremena, Portland iz 90tih, Adelman nikad nije organizovao nikakav plan, nikakav „play“, nikakvu šemu. Pokušajmo da zamislimo šta bi uradio Pat Rajli da je imao pre tačno 10 godina na rapolaganju petorku sačinjenu od Terija Portera, Džeroma Kersija, Kevina Dakvorta, Baka Vilijamsa i Klajda Drekslera. Kako bi Rajli iskoristio osobenog Portera, jednog od najsnažnijih ne plejmejkera, nego dvojki u tadašnjoj ligi, sa jakim ulazom i ubitačnim šutem za tri? Kako bi iskoristio najbolje godine i iskustvo Baka Vilijamsa? Neobuzdanu snagu Džeroma Kersija, mekoću šuta i guzicu Kevina Dakvorta? I, na kraju, šta bi trener poput Rajlija ili Čaka Dejlija ili Fila Džeksona (koga ne volim) učinio od Klajda Drekslera. Dreksler bi verovatno tada bio Džordan sa šutem za tri poena.

Uuuuf, raspričao sam se o Portlandu iz devedesetih, ali ko se seća te ekipe i ko ih je gledao, zna o čemu pričam. Nepravedno bi bilo ne pomenuti i poslednje, a prilično dobre godine Denija Ejndža, prvih nekoliko godina Klifa Robinsona. Na klupi je jedno vreme sedeo i Dražen, Adelmanov smrtni i doživotni greh. Zapravo, ima ljudi koji veruju da je Rikova duša tih godina otišla u pakao. Draženovo prokletstvo znači, basically, da nikad ništa neće osvojiti. Kao ljubitelj igre Kingsa, dugo sam se opirao takvoj pomisli, međutim sada i ja verujem da je možda zaista tako.

Koliko sam shvatio, mladi Džej Vil, koji više nije tako mlad, ali dosledno neguje svoj eminemovski white trash imidž, prilično dobro igra u Majamiju. Neću sad da pričam o Majamiju, to će biti neka od sledećih tema, samo hoću da kažem da ga Pat Rajli trpi, igra sa Šekom i Dvejnom Vejdom, pobeđuju, imaju preko 60% u ligi, a pritom je njihov član i gospodin Walker (videti sliku i komentar Harpli Džarplija). Na drugoj strani Majk Bibi, doveden kao racionalno rešenje, da missing piece in a championship puzzle, a zapravo igrač koji je strahovito nazadovao u poslednjih nekoliko sezona. Zloupotrebljava svoj, inače odličan, šut, ignoriše saigrače i slično. Kao i ceo tim sa početka ove decenije, i Bibija sam voleo. Sada je to ekipa divljaka, nedovoljno snažna i, pre svega, disciplinovana da kakvom spektakularnom odbranom slama protivnike, nedovoljno tehnički opremljena i bez dovoljno talenta da efikasnim napadom nadomesti eventualne mane, prepuštena dobrom treneru, ali i prokletom Riku Adelmanu, čoveku koji nikada neće osvojiti ništa.

Peđa ima priliku, po svoj prilici poslednju, da pokaže šta zna. Na stranu priče o nedostatku petlje, suviše blagom temperamentu, nesigurnosti u sobe u odsutnim trenucima, ne smemo zaboraviti da je dečko najbolji šuter na svetu, svidelo se to nekom ili ne, da je liga jadnija nego ikada, barem kad su u pitanju prvi šuteri, kao i činjenicu da Indijana nema ni približno toliko momaka željnih lopte kao banda iz Sakramenta. Ne znam, videćemo. Ja očekujem velike partije od Peje, pogotovo kada se vrati mladi O Nil.

Inače, da ne ostanem dužan za priču o Adelmanu, ima još nekoliko trenera u NBA danas koji su pravili manje ili više uspešne trejdove sa nečastivim. Prvi i svakako najupadljiviji je Fil Džekson. Zen majstor je zapravo samo sotonin sluga, sredovečni dripac koji je prodao dušu još početkom devedesetih, nakon trećeg uzastopnog neuspešnog duela u plejofu sa Detroitom. Tada je u mračnim močvarama Severne Karoline gospodin Džekson ponudio đavolu svoju dušu, koja tada, istina, nije delovala preterano privlačno. Vrag se međutim nije dao zbuniti i platio je pošteno svoj deo transakcije. Rezultat znamo svi.

Ortac iz kraja

Dakle problemi sa naslovima post-ova. Neka. Moj prvi ucitelj u pisanju, jos davno negde u 2. razredu osnovne skole mi je otkrio (inace skola je bila jos i ogledna sto tada nisam shvatao da znaci da su i ucenici, a ne samo gradivo, specialno odabrani...) tajanstvenim glasom i parafraziram, znas ja napisem plan posto sam napisao sastav. To je bila najveca a ujedno i jedina lekcija koju sam naucio o pisanju.
Ali hteo sam da kazem samo jednu stvar: moj omiljeni tim u NBAu su phoenix suns. Nije cak ni da navijam za njih (za to su rezervisani jedini i veliki raptorsi), ali ih obozavam. Nekako su mi kao neka ekipa ortaka koja razvaljuje kako igra, ciji glavni igrac trenutno nije tu, medjutim oni ipak dobijaju mnogo tekmi jako lepim i poletnim basketom, van ustaljene nba forme... Da mene nekad pozovu da igram sa njima, siguran sam da bih imao prosek od 10 poena, 4 skoka i 2 asistencije. Bez problema. Vodja ekipe im je pri tome moj zemljak sto nije mala stvar i omiljeni band mu je radiohead. A mene bi sledece sezone kupio
Isiah Thomas
-- 11 --
i dao 11 miliona po sezoni.

long live phoenix suns.

aaaaaaahoh ahoh

ovi title-ovi su mala oda sehualnim uzvicima?
sta mi je?

and on that note ...

eeeergh

Scottie P on kobe and defense


takodje:
scottie p repuje...


pozdrav

ah

jebote, o cemu pricati.
svi ovi ljudi koji dolaze da citaju. ocekujuci nove price i zanimljive dogadjaje, iskrenost, dosetke....
nije malo ocekivanja.
dakle ... postoji kategorija u nba-u koja se zove clutchability. mislim da je americko drustvo optereceno time. moram sam sebi priznati i ja. kako odredjen igrac (a u sirem smislu necu ni da pricam) igra u vaznijim / poslednjim trenutcima utakmice. kada se rezultat lomi. kada peja stojakovic okleva, kada drugima drhte ruke. ili je to sve samo izvikano. znam da neki sajtovi cak imaju i statistike o tome
ah ja znam da meni drhte ruke. secam se na nedavnom basketu, brate nisam smeo da sutnem. mislim da mi se odredjen saigrac smejao, mada ne znam da li je to bila samo paranoja.
sve u svemu to se menja, pak ponekad igram odlicno u zavrsnicama, kao sto se dogodilo prosli put. mada nisam igrao narocito dobro ceo basket, kraj je bio spektakularan.
ne znam da li je smesno pricati o ovakvim stvarima. znam da jeste, ali je zanimljiv aspekat price. ne znam da li za nekog igraca ima pravila. ali i ima. nikada nisam video legendu naseg basketa da uradi nesto dobro na kraju tekme. douge christie voli da puzi po terenu i salje poljubce. a opet, nasuprot sve tome, vlade je car. i igra mnogo dobro i lepo. meni je to samo jos jedna kategorija po kojoj treba ceniti igraca. ali lepo je igrati na kraju basketa. osecaj vaznosti je potpuno prisutan.
ja volim dobre suteve na kraju tekme. mada, priznajem, ponekad oni losi bolje prodju, tj udju. i naravno uvek volim da sutnem na kraju tekme. najvise mrzim da promasim. mnogo volim da pogodim.

ne znam. ima tih ljudi sa kosmickim osecajem za luzerizam. cak i kada nesto dobro urade, ispadne najvece sranje. opet nas vlade. protiv lakersa. izbaci loptu van reketa. 3 sekunde do kraja. shaq i kobe pod kose. on je stigne i izbaci. kako bez skoka?! ali anyway, izbaci je ali do jebenog big shot boba (ne bobi digitala, to je neki drugi). i ovaj naravno zvekne trojku. to je to. kosmicki luzeraj.

naravno ima i drkadzija koje uvek misle da ce da daju kos na kraju tekme. i onda sutiraju iz nemogucih situacija na kraju. i u fazonu su pa brate... naravno to i ja radim.

ah kasno je, a moglo bi se jos pricati o tome.
glavna poenta u basketu je, methinks, nauciti da se uvek igra za tim. cak i kada drugi ljudi to nerade, ili kada ne izgleda da to rade.
....

Uuuuh... pričajmo o organizovanju basketa!

Hajde malo i o tim nekim organizacionim aspektima da progovorimo. Kažite ljudi, kakva su vaša iskustva, kako skupljate ekipu, kako izlazite na kraj sa domarima, imaju li domari dušu (ili bar sindikat, udruženje, konzorcijum...), kako proveravate ljude? Koje kriterijume treba da zadovolji basketaš da bi mogao da igra? Košarkaški kvaliteti jesu u top 3 ili top 5, ali šta je sa onim drugim. Znate, kad dovučete nekoga, rođaka, kolegu, komšiju, koji bi hteo da "se malo istrči", pa padne na drugoj kontri... Ili likovi koji ne daju loptu... Ili fantomi sa playgrounda ipred zgrade, koji na betonu, na svom košu ne mogu da promaše, a onda na parketu ne znaju na koji koš treba da napadaju... Ili, što je gore, kada dovedete na basket prijatelja (to sam jednom uradio, nehotice) koji vam kaže u fazonu, "pa igram povremeno, ali nisam dugo, ništa posebno". Doveo sam jednom tako na basket koji nije bio preterano kvalitetan jednog dečka (glumca), visokog oko 193cm, koji mi je prodao tu priču. Falilo mi je ljudi, a i hteo sam da vidim kako igra. Da ne dužim, dečko je došao, naboo prve tri trojke kojne je šutnuo, istrčao kontru i zakucao jednom rukom, a u sledećih par minuta je uspeo i da zakuca na alley oop. Naravno, osvrnem se i vidim 8 gnevnih parova očiju kako me mrče i mrmljaju u sebi "kakav paćenik je ovaj fritrou, dovešću ja Rakoča sledeći put...." i slično. Najgore su bez sumnje prijateljske akcije, sa ljudima kojima je stvarno samo bitno da malo trče, skinu na znoj koji kilogram, a ako nešto i ubodu, super, imaće o čemu da pričaju uveče za pivom. Imao sam prilike i to da doživim, kada se ekipa pravi samo na osnovu tih nekih prijateljskih veza i, verujte mi, ništa gore. Tada je nastala i moja prilično glupa izreka da ne igram hokej... Ima tu još momenata - recimo dobro je menjati stalno sastave ekipa, pogotovo ako dolaze stalno isti ljudi, bar u mom iskustvu, tako se eliminiše onaj višak kompetitivnosti koji u nekim slučajevima može da dovede do poremećaja kriterijuma sa faulovim, pregrube igre i slično. Opet prisećanje, bio sam u nekoj školi u Jerkoviću, gostovao sam i igrali smo ceo termin (2 sata) basket na jednom košu protiv iste ekipe matorana (35plus). Međutim, pravo sranje se odigravalo na drugom kraju, na drugom košu. Momci su igrali basket, podvarijantu "nema-lakih-poena" dovedenu do ekstrema. Mi smo za 2 sata uspeli da izvučemo, čini mi se, 5 ili 6 basketa, do 21, a oni su još mučili onaj jedan! To su bile neverovatne sekire pri ulazu, udaranje u rebra pri skok šutu, ppodmetanje noge... Ne znam. Posle 24. rođendana, naglo sam izgubio i živce i volju za takvim glupostima. Preporuka: izbegavati. Da se vratimo na kriterijume pri pravljenju ekipe. Nabacaću ih bez nekog reda.
1) dobar igrač, ne preterano dobar, ali dobar. Zna da skoči, zna da šutne (mada nije obavezno), ume da doda, hoće i može da trči, igra odbranu i voli da pobedi.
2) normalna, psihički koliko - toliko izbalansirana osoba. Ne pizdi, ne kuka, ne traži glupave faulove i korake, ne svađa stalno se oko rezultata, nije siledžija, "privatnik" i slično.
3) pouzdan - kada kaže da če doći, dođe. Kada kaže da će stalno dolaziti, stalno dolazi. Donosi pare redovno, ne kuka kako je termin loš, sala mala, parket klizav - bar ne u smislu da to implicira da postoji još 25 sala u kraju koje su duplo jeftinije, a mnogo bolje.
4) ima kola :)
Molim vas dodajte preporuke, olakšajmo ovim mladima što su nekad trenirali ili pikali a hteli bi da organizuju!

steel darko

ukrali nam sliku...


moram da poradim na prenosenju mog neverovatnog smisla za humor preko interneta

fak nikad necu leci da spavam

da podelim sa vama neke od mojih slika


dakle nikad nam se ne dogodilo nesto ovako













saban nakurcen debeo guzati samo sutira ne igra odbranu... (zvuci ko ja, osim odbrane!)











mene faca ovog lika ipak uvek odusevi

za amera

Mislim da bi amer bio ponosan na nas. Secate se onda kada nas je cimao da se 'registrujemo' kao veterani kluba Obilic/Sindjelic/ ili kako se vec zove nas klub. Sa licnim kartama i slikama za njegovu evidenciju. Secam se da sam cimao colu da donese iz lista digitalni fotoaparat da bi nas slikao (on me je oterao u kurac)
Vredelo bi napraviti listu svih ljudi koji su ikada igrali basket sa nama... jebote stvarno.

samo jedan je kapitan

citiram kapitena:
"Kao prvo sala nije toliko daleko. Ukucaj www.planplus.co.yu pa potrazi ulicu Borivoja Stevanovica, prakticno se u nju stize iz Vojislava Ilica. Skola je nova, a sala je najbolja koju sam ja ikad video u Beogradu. Ogromna, ima bocnu trojku sa oko 70cm do aut linije, pa jos metar i po parketa iza aut linije. Duzina je prava, tako da kontra traje citavu vecnost, parket je nov, pravi kosarkaski, svetlo jako, da ne redjam, sala je savrsena, bolja od Maslese 10x, ne moze da se poredi sa ovim podrumima i spiljama po kojima sada igramo. E sad, uz nju ide i cena..."

ha da li ovo smem?

dakle ko je za ovaj basket neka se javi.

zasto

koliko tema ce moci da se nacne...

Malo, za početak...

Ne, šalu na stranu, hteo bih da se podsetim. Momenata kada ima samo tri lika, pa se igraju amerikanci i put oko sveta... takva sranja. Koja poyicija vam je bila najteža u putu oko sveta? Meni je bio onaj bliži deo kruga ka košu. Nekako se ubode trojka, pre toga penal, a onda onaj bolesni šut sa 2 metra? Hm... Hoću da pohvalim Harplija što je pokrenuo ovaj značajan poduhvat. Mi možemo biti radnici, učitelji, inženjeri, programeri, stolari i vozači, ali smo pre svega basketaši... Uuuuf. Ili nije tako? Video sam pre neki dan u pekari tipa koji je dolazio na Adu pre jedno 15 godina, kad smo mi, dakle, bili srednjoškolci, a on je tada imao oko 35 godina. Nije se promenio, koliko sam uspeo da vidim... Uvek je dolazio sam, sa Tigar Specijalkom pod miškom i uvek bi samo stao sa strane, pažljivo posmatrajući igru. Ukoliko bi mu se basket učinio mnogo slab, otišao bi na prazan koš da uvežbava najluđe šuteve, horoge levom rukom i zicere iz okreta... Elem, sreo sam ga u pekari u Nušićevoj, kupovao je burek. Bio je sa nekim tipom, 50togodišnjakom, kolegom (to sam shvatio iz razgovora). I dalje je bio mršav, samo mu je lice malo propalo... Već sam krenuo da ga startujem, da ga nešto pitam (šta??), ali sam onda shvatio da nema šanse da on može mene da se seti. Jer tada, na Adi, bilo je nekoliko stotina nas klinaca od 15 do 25 godina, a on je bio jedini preko 35... Mislim da ova priča daje dodatnu težinu naslovu koji je Harpli Džarpli dao ovom blogu. Ili ne?

dakle

Dakle ovo odje je nas blog o basketu