Deep Deuce

Kev je zaspao uz uključen TV. Ras mu je podigao noge na fotelju i pokrio ga svojim ćebetom. Onda je pogasio svetla, umotao se u jaknu i razmišljao. Ras je imao mnogo planova. Kev je bio najbrži i najspretniji klinac u kraju. Prodavačica sa ugla je volela Keva i Ras je pokušavao da pronađe najbolji način da iz toga izvuče korist za obojicu. Već im je davala pokoji krompir ili jaje preko onoga što bi naplatila. Ras je imao veće ambicije. Hteo je da obezbedi trajniju sigurnost, ali bi se svaka ideja rasula u nepovezive fragmente onog trenutka kad bi zaboravio sve što je nameravao da kaže i uradi, uvek na istom mestu -- na ulazu u piljarnicu. Poslednjih nekoliko puta namerno je tamo išao bez Keva, verujući da će tako lakše odigrati unapred zamišljenu predstavu. Prodavačica bi ga svaki put već na vratima pitala za Keva i Ras bi imao osećaj da se pomalo mrvi i usporava i rekao bi nešto uobičajeno, nešto što bi svaki dvanaestogodišnjak iz kraja odvratio o Kevu. Ras je punio dvanaest u decembru, ali je bio siguran da svi misle da ima bar petnaest.
I dalje zamotan u predugačku jaknu, Ras je ustao i sitnim koracima oteturao u drugi kraj prostorije koji je služio kao kuhinja. Zavukao je ruku u šerpu na polici i izvukao dve zgužvane novčanice. To je bilo sve čime su on i Kev raspolagali, 15 dolara. Vratio se i zavukao novčanice u džep Kevove trenerke. Ujutru je rano probudio Keva i uzbuđeno mu objasnio šta treba da urade. Kev je samo klimao glavom. Na kraju se nasmejao. Navukao je patike i izleteo iz stana. Ras je kroz prozor gledao kako Kev pretrčava ulicu i poljanu između zgrada, kratko se saginje pored polusrušenog zida jedne kuće, podiže nešto sa zemlje i zamiče za uglom. Onda je i on izašao, pažljivo zaključao vrata i sišao u prizemlje. Posle nekog vremena čuo je povike i video ljude iz kraja kako trče u smeru u kom je Kev otišao. Njihova i okolne ulice su se ispraznile. Sačekao je još malo, proverio da li je u džepovima sve što mu treba i polako krenuo ka prodavnici na uglu.