Molim te, čekiću, nemoj da ih povrediš!!
Priča počinje negde početkom devedesetih, kada sam ja bar počeo da nabavljam (u ostrašćenom dečačkom napaljenju enbiej basketom) videokasete Fox Sporta. Prvo, tu je bila Biblija (Come Fly With Me) koju su svi gledali pred treninge. Zatim, ako se ne varam, Awesome Endings, gde smo prvi put videli Doktor Džeja, Mikana, Rasela i ekipu suviše daleku da bi nam nešto značila. Najinteresantnije su bile ipak kasete o šampionskim sezonama Lejkersa i, kasnije, Pistonsa. Ovaj uvod nije bez veze sa kolegom blogerom čiju sliku velikodušno prilažemo. Elem, kaseta iz 1990. koja se zvala Pure Pistons, o šampionskoj postavi Detroita, sadrži u sebi koren, klicu, seme budućeg zla. Reč je, naravno, o hip hopu. Mogli smo videti kako igrači neslavne ekipe iz nesrećnog Detroita slave na kamionu i otpozdravljaju amerikanskoj radničkoj klasi, a sa ozvučenja zaglušujuće bubnja preteča Džeja Ramadanovskog. Can't touch this! Kao, kent tač pehar koji drže Džon Seli i Bil Lejmbir. Na mala vrata, uvijeno u šalvare i zlatne košulje, ušao je prvi atom hipahopa tako u priču koja će prerasti u svojevrsni marketinško ideološki brak, mešavinu političke (ne)korektnosti, blaxploitation-a i jednostavne potrebe. Mnogo pre nego što će Alen Ajverson izdavati zabranjene albume u kojima kida bičarke, pre nego što će Šakil uploviti u Grandove vode, pre nego što će Džej Zi krunisati ovu srećnu zajednicom kupovinom Netsa... Ovaj momak je sve započeo. Em Si Hamer! Postoji još jedan povod za ovaj post, koji bi trebalo da bude uvod u širu sociološko - fenomenološku raspravu o odnosu košarke i hip hopa. Naime, kolega Čekić takođe ima blog, na ovom mestu. Svašta se od početka devedesetih desilo, a šta se desilo sa Čekićem, pročitaćete sami... Iz prve ruke!
7 Comments:
Lečite se pacijenti dosadni, nađite nešto da radite u životu! Ovo je nešto najjadnije što postoji na srpkom govornom području interneta, brukate i sebe i nas kao državu. Mrš!
This comment has been removed by a blog administrator.
opet ti. anonymous. mogao si da smislis neko lakse ime. jebote kako te ne mrzi da ga kucas.
eto sada imamo i post na engleskom.
a tebi, ako ne odgovara ovo, nemoj da citas. niko te netara. internet je free, znas. nemoj stalno da nas napadas. znas li koliko vremena ulazemo u ovo. sta mislis kako se oseca ft kada ga neko napusi ovako.
btw care kako si nasao blog mchammera
This comment has been removed by a blog administrator.
Tema vezanosti basketa (posebno u Americi) sa odredjenim supkulturnim pojavama (posebno u Americi) je vrlo privlacna, posebno jer otvara mali milion implikacija, mahom trivijalnih, ali utoliko drazih. O tom potom.
Na zalost, ovom commentu ce nedostajati izvesna socioloska potkrepljenost, medjutim ono sto je ocigledno je da imamo dugoocekivani brak dve mozda jedine drustvene aktivnosti (sic!) u kojima jedna demografska kategorija ubedljivo dominira u odnosu na sve ostale (bar za javnost, hej smirite se!, znamo da iza svega stoje zlocesti matori bledoliki koji trljaju ruke sa svakim prodatim parom patika i CDom 50 Centa). Spoj je bio neizbezan. Prosto. Sa istom pravolinijskom logikom primecujemo da hokej, igra belaca od kojih vecina i nije americkog porekla, ili bejzbol, porodicna zabava melting pot populacije, nemaju dovoljno razvijenu estetsko-filozofsku bazu da privuku isto sto i basket. Americki fudbal je tu negde, medjutim njegov senzibilitet vise naginje izvesnom kulturoloskom crossoveru, svuda, pa i u muzici, ali to je tema koja zasluzuje poseban post, jednog dana.
Elem, sve do pocetka 90ih NBA je bila stidljiva udavaca (da li neko mozda zna 5 igraca koji su se tetovirali pre '92, pa i kasnije? Denis Rodman se ne racuna, ali je zgodna paradigma - danas ovaj komesar Lingerie Bowla ne bi bio nimalo interesantan, cak stavise, bio bi passe). S druge strane, hiphop je rastao i pretezno bio angazovan na tezim, politickijim i drustveno-osvescenijim temama. Onda je negde usput doslo do opustanja. Majkl i Hakim su se penzionisali, njihovi ljubitelji shvatili da je vreme da se u zivotu jos nesto uradi, a tu negde se pojavila i nova garnitura ciji je vansportski zivot podjednako privlacio klince. Sta ima gotivnije od brata koji celu svoju ekipu iz kraja voza u kadilaku iz hotela na trening i nazad? Ponekad neko i opali iz kadilaka, ponekad neko i u kadilak. Ponekad neko opali u kadilaku Cool. Istovremeno, ljubitelji hiphopa su se umorili od propovedanja i aktivizma. Opustanje. Ribe, klubovi, beefing, utoke. Cool. Tu negde dobijamo jednacinu bez nepoznatih i Marka Kubana koji koristi recnik The Game-a kad proziva Fila Dzeksona.
Dosta gusenja i onog jednog preostalog citaoca. Sad neobavezni deo vezan za siru temu: sta svira raznim likovima u svetu kojim se ovaj post bavi. Tema je neiscrpna, ogranicicu se na nase gore listove:
dakle, van svake sumnje je da Krstic i Jaric naginju hiphopu, s tim sto ovaj drugi garantovano forsira i neznije varijante, zenske r'n'b vokale prvenstveno. Krsticu ortaci iz blokova salju povremeno domaca Bassivity izdanja. Radmanovic na svom iPod-u vrti mix domaceg densa i mtv hiphopa, Cabarkapa voli da cuje i poneki Grand hit. Njih mu prosledjuje Peja, koji nestrpljivo ocekuje mesecne isporuke ovog materijala iz matice. Rebraca, kao najiskusniji i pod bremenom porodicnih obaveza nema previse vremena za to, ali njegovu kolekciju domacih hitova iz '80ih upotpunjavanju sabrana dela panonskog mornara, kojima se povremeno predaje dok napolju sumrak prekriva LA i koraci njegove supruge skripe po opalom liscu pred tremom. Sasa Pavlovic je strejt 50cent, cak mu i mobilni zvoni "In da house". Darko razmislja da mozda jednog dana snimi i album. Hardcore rap, naravno.
sjajno.
inacce mislim da gresis za radmana. za njegov muzicki razvoj je bilo presudno sto je igrao u sietlu sve one godine.
video sam ga prosle jeseni kako na tvu radi intervju sa onom kapom koja prekriva usi, kao kul. mislim da on slusa neke prolazne rokere.
predpostavljam da mi ni bolnica vise ne bi pomogla.
Post a Comment
<< Home