I ovo mi je sumnjivo

Izgleda da je liga promenila kriterijum izbora MVP-ja (verovatno i nekih drugih trofeja). Jer da nije, onda bi Jason Kidd bio višestruki dobitnik u proteklih par godina. Nash ga je ponovo dobio kao igrač koji je vodio PHO do solidnog rezultata tokom sezone. Dobio ga je i prošle sezone. Ali PHO nije osvojio titulu. Čak ni konferencijsku. Neće ni ove godine. Stvar je u tome da je u koncepciju izbora uključen i socio-politički aspekt ličnosti. Nash je pristojan i tih momak koji čita knjige i pomaže vam da unesete kolica sa bebom u stan. Što je super. Ali Nash nije najbolji igrač. Možda se MVP više ne dodeljuje za terenski rad. U ovoj, jednoj od bizarnijih sezona, logično je da MVP bude Kobe, iako je njegova igra idealan "ne pokušavajte ovo sami" primer pionirima. Ali ja ne mogu da sakrijem respekt prema nekome ko je single-handed dovukao svoju ekipu za uši do plejofa kroz vrlo nezgodno okruženje. I čiji se plejmejker pri tome zove Smuš. Taj učinak je plus. U Kobeovom slučaju sve ostalo je minus. Liga sistematski sputava njegovu popularnost, a ni on se ne trudi da eliminiše nastali imidž bedgaja. Teško da ćemo ga videti u nekoj reklami za kornfleks. To bi bilo tragično. Zamislite reklamu, kao sede Kobe i supruga ujutru u kuhinji i on mamurno kaže "Hey Vanessa, wuzup?", a Vanesa "Nuth'n. Where you been last nite?", a Kobe "Hell, lemme recall... Denver, I'd say", a Vanesa (kroz zube, sipajući kornfleks iz kutije u šolju sa znakom Supermena) "Damn".

I tako polako dolazimo do očajničkog pokušaja lige da LeBron postane novi "tako treba" model. Taman sam se spremao da napišem ljut komentar isprovociran sadržajem poslednje epizode popularnog serijala "NBA Action", kad je Klivlend izjednačio u seriji sa Detroitom. Tako da se sad plašim toga. Uglavnom, u pomenutoj emisiji oko 95% vremena mi gledamo LBJ-a (koji je upravo osvojio titulu "The unbeatable role in media improvement of Gilbert Arenas' career", skraćeno TURIMIGA) kako ide hodnicima raznih sportskih hala (obučen vrlo svečano). Verovatno ide u svlačionicu da se presvuče, ali to ne vidimo. LeBron izgleda ok, i brada mi se sviđa (podseća na crne aktiviste s kraja 60tih XX veka, ljude sa stavom i ciljem i izgledom koji navodi na tiho poštovanje). I onda LeBron shvati da zapravo uopšte nije lako davati koševe protiv ekipe koja igra odbranu. Potom Rasheed opravda očekivanja i odgovori na pitanje fanova "Šta je sa Rašidom, ne čuje se da je živ", tako što blatantno omalovaži Kavalire i što bi rekao selektor I. Petković, stigne ga božja pravda. Damn.

Texas chainsaw

Hm. Nekoliko plejof rezultata mi se ne dopada, ali posebno mi se ne dopada mogućnost da Dalas ode u finale zapada (i tamo najverovatnije dobije preživelog iz PHO - LAC kasapnice). Treba im jedna pobeda. Nije da imam nešto protiv Dalasa, ali Dalas... Mislim, nekako to nije tim za titulu, ni za finale konferencije. Kao kad bi npr. Holandija bila prvak sveta u fudbalu. Ili tako nešto. Dalas je dobar tim koji treba da ispadne tu negde u konf. polufinalu. Da pripremi stvarnog kandidata za naporno finale. Ovako će ispasti da su bolji od nekih timova od kojih to zaista nisu. Da, biće komentara u stilu "pa pobedili su, bolji su". Ne verujem. Ne verujem u Dalasov sistem igre, čak iako se Avery trudi da on bude drugačiji. Ne verujem da je Dirk taj igrač. Ne verujem u iskeženo lice Jasona Terryja posle svakog postignutog koša (ok, to bih mogao i da poverujem, ipak je momak proveo veći deo karijere u Atlanti i red je da likuje za svako polaganje u kontri u 42. minutu pri vođstvu od 20 razlike). I tako dalje. Tu se ništa ne uklapa. Na primer, pobedi Dalas u plejofu i Mark Kuban pozove Averyja na zabavu gde se krljaju laki i teški narkotici sa tekilom i gole Meksikanke sede u krilu svih članova rukovodstva. Avery nervozno vrti venčani prsten na domalom prstu i jedva čeka razlog da pobegne odatle. I kako takav tim da osvoji nešto. Ok, ovaj post sad već liči na hate post. Ali to uopšte nije. Prestajem.