OVO NIJE BASKET POST, OVO CAK NIJE NI POST!

Ladno mi se svidja At The DriveIn. ALi vec duze vreme. Medjutim zahvaljujuci blagodatima mule sada imam citavu diskografiju. Ima nesto nezahvalno u skidanju muzike na takav nacin. Za mesec dana zavrsis sa zivotnim delima joni mitcher, seely, at the drive in, pearl jama, rootsa (prva 2 albuma su pristojna), ms dynamite (poneka srceparajuca pesma, ali je tresh zesci), wutanga i rza i gza (zaista su dobri, narocito rza i gza, najomiljeniji reperi i naravno onaj legendarni wutang album dupli... kako li se zove)... Potom jos gomilu besto ofova... Jednotavno izbgubim mogucnost da procesujem svu tu mahom genijalnu muziku. Pri tome sam zaradio i viruscinu, pa sam to iskoristio kao motivaciju da neskidam vise muzike, nego da je malo sada i konzumiram. At The DriveIn sam gledao u Torontu neznajuci sta su. Poslednja 2 albuma su im odlicna. Ono na pocetku mi je previse raw. Joni mitchel (ogromni crnac i 60ih) mi je super zvucala u jednom od 123213 albuma koje sam skinuo. Mislim prilicno sam odusevljen njom i za sada me vise privlaci mogucnost da ispadne nesto jebeno dobro, nego da li je to zaista tako. Preciousness of illusion...