Anketa i random thoughts...

Nije me dugo bilo na blogu, da se ne vadim sada... U međuvremenu se dosta toga desilo, međutim kako nemam prokleti Sport Klub, već sam osuđen na fascinantni avcom, nemam pristup prenosima nba lige. Ipak, pratim rezultate i nalazim ya shodno da, kao prvo, izrazim zadovoljstvo svojom (pokazalo se tačnom) prognoyom da će Darko Miličić pokazati da je pravi igrač. Finiš Orlanda je stigao kasno, no doubt, ali imam utisak da se radi o pristojnoj, perspektivnoj ekipi u kojoj vlada dobra atmosfera. Indijana je pukla skroz, Harpli Džarpli, za razliku od mene, ima priliku i da ih gleda, pa je pozvaniji da prokomentariše. Opet, na osnovu rezultata, reklo bi se da je trener krivac, da Stiven Džekson, koga nikad nisam smatrao pravim igračem divlja i da je to, manje više to. Zanima me nekoliko ekipa, mislim da će biti interesantno gledati posrtanje Majamija, mislim da će Detroit da se ispumpa pre finala, da će Lejkersi da iznenade, da je Dalas slabiji nego što se misli itd. O tom potom.

Vratiću se u Evropu gde smo razbili Evropsku Cibonu. Ako hoćete pravu, divlju, basketašku košarku ne morate više da gledate NBA – ona je tu, kod nas. Kako objasniti da ekipa koja zamalo da ode na final 4 Evrolige može da onako izgleda? Žiža, za koga b92 tvrdi, prilično hrabro, da ima 27 godina igra centra. Skuni Pen? Marcelić? Molim vas... Partizan ima svoje mane, Zvezda takođe, ali u poređenju sa nekim ekipama koje su daleko dogurale u EL, one su ozbiljni timovi. Što me vraća na pitanje, kako to da Par i CZ ništa nisu uradili u Evropi godinama? Pozvan je i Žadub, kao vodeći poznavalac našeg basketa da iznese svoje viđenje stvari...

Kad sam počeo o tome, hajde odmah da se deklarišem: protivnik sam GY lige, od početka, a i sada. Mislim da bi bila mnogo prihvatljivija varijanta koju imaju neke zemlje: 2 eventualno 3 ekipe se svake godine bore za prvenstvo, ostali statiraju i ponekad se umešaju. Klinci treniraju u mokrim salama po opskurnim školama, bez grejanja, treneri mi deluju očajno (opet, pozivam Jaduba da prokomentariše!), ako je tako u Bgd, mogu da zamislim kako je po Nišu, Kragujevcu, Kraljevu... ili grešim?

Sviđa mi se Miroslav Raičević iz CZV, samo da ne podlegne onom sindromu koji ne znam kako da opišem, ali koji ubija CZV potencijale. Snažan je, nije neozbiljan, ima tehniku, šut, skočan je, igra odbranu... Voleo bih da ga vidim u Partizanu. Ipak, sad je to malo zeznuto, pošto je Šakota trener Svetskih šampiona, pa je to nekako dodatni motiv. Ostatak te ekipe mi se nimalo ne sviđa, a gledao sam ih nekoliko puta: Š ih je doveo u red, stiče se utisak da svako radi najbolje što može, ali... Radivojević... Jera...(stavljen veto već, čini mi se), Dragojlo... ne znam.

Partizani su posle blamaže u EL i Kupu, čini se, spremni da u***eru i GY iz čistog prkosa ali i neizostavno osvoje Suproligu u duhu patriota. Videćemo. Trenutno toj ekipi nije potrebno mnogo za neke više domete: neki čovek koga bismo bez ustezanja mogli da zovemo plejmejkerom, a da ne pocrvenimo, jedan ili dva beka šutera, momaka koji mogu da pogode skok šut i možda jednu dobru četvorku i nekog pravog centra, ako ih još uvek ima... I, možda, trener.

Nabacaću, čim stignem, neke linkove, ali sajt paundingdarok, blog San Antonio Spursa, jedne od meni najmilijih ekipa danas (a i iz doba admirala i Šona Eliota) je bacio odličan tekst u kome detaljno objašnjavaju kako je Kevin Garnet jedna zaniština i kako se ne može porediti sa igračima poput Tima Dankana i slično...

Vreme je i za malu anketu na ovom sve većem i jačem sajtu. Nekoliko pitanja, a pozvao bih prvo članove Nokti Projekta da se izjasne.

1) petorka naše nesrećne reprezentacije?

2) Najbolji igrač Evrope trenutno?

3) Petorka NBA?

4) Perspektive košarke u Srbiji i Crnoj Gori (napisati i Action Plan i obrazložiti)