Hteo sam da pišem post o italijanskim basketašima iz devedesetih godina, o Rikiju Pitisu, koga sam nedavno video na televiziji, sedog, sa bradicom, liči na Ričarda Gira, nikad nije naučio skok šut, nikada, a igrao je skoro do pedesete godine, o Stefanu Ruskoniju, igraču Benetona, a kasnije Finiksa, čini mi se, koji je jedno vreme imao u italijanskoj ligi i evroligi procenat sa slobodnih bacanja ispod 20%, o Vinćencu Espositu, koga su zvali i El Diablo, koji me jedini oduševljavao jer je za Kazertu davao po 40-50 poena sa lakoćom - za njega sam pomislio da bi mogao da uspe i u Americi, ali nije, uspeo je u Španiji - o neverovatnoj snazi Antonela Rive i solidnim partijama Valtera Manjifika, o tučama Nanda Đentilea...

Sve sam to hteo da sumiram, ali onda sam našao ovu sliku i promenio temu. Kakve veze ima ova slika sa basketom? Pa, ima.