Još nekoliko reči

Posredstvom poverljive osobe saznali smo da je u kazneno popravnom zavodu Zabela u cilju oplemenjivanja kažnjenika odnedavno uvedena praksa literarnih takmičenja. Da! Pitomci se nadmeću u pismenim sastavima na razne teme, koje kasnije ocenjuje žiri u sastavu upravnik/2 vaspitača/komandir straže. Nagrade su simbolične, a cilj je da se razvije i poboljša druženje.
Ono što je nama kao hroničarima zbivanja na košarkaškoj sceni srbije zanimljivo, jeste rad pitomca Z. S. na prošlonedeljnu postavku pod imenom "Moji roditelji". Poverljivi izvor je došao do originalne verzije teksta, pisanog drvenom nezaoštrenom HB olovkom na karo-papiru. Prenosimo je u celosti.



Moji roditelji

Neznam šta bi pisao o roditeljima kao u totalu i zato ću pisati o ćaletu. Moj ćale je uvek bio faca. Kad sam išao u školu svi su me znali ali ne jer sam bio frajer nego zbog ćaleta. To mi je prijalo dok sam išao u školu, da me svi znaju. Ćale je tvrdio da igra basket bolje od pola crnaca u Americi a od Jedeška 5 puta. Govorio je kako su ameri majmuni, žabari stoka a ruse i špance je mrzeo. Samnom nije puno igrao. Stavljao mi je medalje oko vrata i tako smo se slikali. Sećam se jednom u braće Baruh smo igrali basket do 21, i pobedio me 21-3, ali me je više nerviralo što mi je zavaljivao laktove nonstop. Govorio je da nema tu cile-mile. Onda mi je govorio kako treba da se čuvam laktova i psovao italijanima majku žabarsku. Jednom je psovao u snu i mama se uplašila i prešla u dnevnu sobu. Zato me je upisao na hokej. Rekao je da tamo imaju one oklope i da ako neko udari neću osetiti. I rekao je nekako ovako:
"Sine, basket igraju svi klinci, a puno ih igra super. Netreba da se zajebavaš i pokušavaš to. Treneri ćete ubacivati u timove zbog mene, a onda će mene da zovu i da me psuju što to tako moraju. To je zbog mene. Bolje idi igraj nešto što niko ne igra, da budeš najbolji".
Tako sam otišao na hokej. Ali to me nije puno zanimalo.
Neznam šta bih još rekao o svojim roditeljima.

Z. S. je za ovaj rad nagrađen novom pernicom.